Antonio da Correggio
Данас је наша последња недеља са колекцијом Музеја историје уметности у Бечу, надамо се да сте уживали у овом посебном месецу! Време је за једног правог класика: Коређа!
Када је Ија напустила Зевса (краља богова и људи у грчкој и римској митологији, бога земље и неба), он је призвао тамне облаке у сред дана како би предмет своје жудње спречио да му побегне и како би је завео у тајности, јер се плашио освете своје љубоморне жене Хере. Користећи вертикални и сужени формат, Коређо фокусира овај страствени сусрет на Ијина деликатна нага леђа, окружена топлотом и паром. Он веома елегантно приказује еротски тренутак између Ије, смртне ћерке бога реке Инаха, и Зевса: Зевсово лице се благо назире кроз сиву маглу док љуби Ију, а његова рука нежно почива на њеном струку; наводна жртва изгледа као да је у потпуности одустала од идеје да се избави. Јелен, који пије воду у десном углу, придодаје овој еротској сцени хришћанску позадину: „Као што јелен чезне за потоцима, тако душа моја чезне за тобом, Боже.” (Пс. 42:1).
Коређов таленат спајања митолошких приказа природе и идеала класичне фигуре као и израза узвишених емоција, начинио је од његових каснијих дела претече барокних сликарских принципа. Ово дело (заједно са осталим делима) је насликано по поруџбини Војводе Федерика Гонзага од Мантове, који га је, највероватније, поклонио цару Карлу V. За то вероватно постоји одређен разлог: политички значај приказивања митолошких или историјских сцена обљубе. Овакви мотиви су били опште прихваћени као метафора апсолутне моћи, која би требало, с друге стране, да има благотворан ефекат. Ово би могло објаснити добровољни пристанак жртве на данашњој слици.