Између 717. и 706. године п. н. е. краљ Саргон II изградио је своју нову палату у Хорсабаду, на подручју данашњег Ирака. Као и у свакој асирској палати, скулптура је имала изузетно важну улогу. Фризови и рељефи приказивали су дипломатске односе и политичке теме.
Постављена у свечаном дворишту које се отварало ка тронској сали, ова сцена симболизовала је доминацију асирског краља која се простирала од Персије до Кипра. Народи под асирском влашћу морали су да плаћају данак цару, а за становнике Либана то су били пошиљке кедровине. Као што видимо, трупци кедра превожени су чамцима, можда чак и преко Еуфрата. Либанско дрво било је чувено по свом квалитету и сматрано луксузним грађевинским материјалом.
Перспектива овог рељефа није реалистична, јер су сви елементи приказани у истој величини, што је прихватљиво када се читави зидови прекривају понављајућим мотивима. Пошто је краљ умро 705. године п. н. е., Саргон II је у овим украсима уживао мање од годину дана. Погинуо је у бици, његово тело није пронађено и сахрана није могла да се одржи у престоници, што је довело до веровања да је палата проклета. Већ наредне године становници су напустили град Хорсабад управо из тог разлога.
Ископавања ове палате извршили су Французи средином 19. века, што објашњава зашто је читаво једно одељење у Лувру у Паризу посвећено реконструкцији асирске скулптуре из Хорсабада.
- Коралeн Мерик
П.С. Упознај овде Бихзада, персијског Леонарда!