Ово је један од раних актова које је Феликс Валотон насликао у ентеријеру, теме којој ће се враћати све до своје смрти. У јасној композицији и топлим, складним тоновима, он приказује фигуру жене која се облачи, или боље речено свлачи, на дневном светлу, са савршено уређеном косом и погледом упереним ка скривеним вратима, што нас наводи да посумњамо у тајну љубавну везу. Али на слици нема ниједног анегдотског детаља који би то подржао, па морамо претпоставити да су кревет и разбацани комади одеће само уметников изговор да постави акт у класичном маниру, с леђа.
Мени су Валотонови ентеријери врло филмски, као кадрови из неког филма. Помало подсећају и на Хопера, зар не?
П.С. Погледајте једну од наших омиљених Валотонових слика овде!