Стрвина

Замислите да пажљиво обликујете префињени лустер од дуваног стакла… и онда га намерно баците на под. Шпански уметник Хавијер Перес учинио је управо то у свом провокативном и узнемирујућем делу под називом Carroña (Лешина). Разбијени, крвавоцрвени лустер представља леш на коме су се настаниле препариране вране, гладно се надвијајући над њим, са комадима стакла који им висе из кљунова, спремне да га прождеру. Расути комадићи стакла у нијансама скарлетне и жуте, који асоцирају на прскове крви и плазме, развлаче се од места удара. Сцена је узнемирујућа и потпуно драматична.

Црвена боја и њене симболичне конотације одувек су фасцинирале овог уметника из Барселоне, као и супротстављени мотиви лепоте и одбојности, духовности и телесности, стварања и уништења (и сродни мотив метаморфозе). Поред стакла, смола, бронзе, латекса и порцелана, Перес је у своје инсталације укључивао и неуобичајене материјале као што су коњска длака, црева и чауре свилене бубе, истражујући пролазност и цикличну природу живота.

Овде користи сликовитост достојну Едгара Алана Поа како би симболизовао пропадање чувене, вековима старе Венецијанске Стакларске Индустрије. Премештена из Венеције на оближње острво Мурано 1291. године, индустрија је достигла свој златни век у 16. веку. Развој енглеског и бохемијског кристала у наредном столећу довео је до пада, а Наполеоново затварање стаклара 1807. године готово је уништило чувене мајсторе стакла. Иако је неколико деценија касније оживљена, муранска стакларска индустрија поново је у опадању због смањене потражње и конкуренције имитатора.

Перес је ово упечатљиво дело створио на Мурану 2011. године.

- Мартина Кеоган

П.С. Стакло је нашло свој пут и у модерну уметност. Погледајте невероватне примере овде!