Rembrandt van Rijn
Године 2019. обележава се 350. годишњица смрти изузетног уметника Рембранта Харменса ван Рејна (1606–1669). У овој јубиларној години, Збирка графике и Галерија слика Академије ликовних уметности у Бечу представљају изложбу Рембрантових портрета, посебно оних који се баве темом старости и старења. Захваљујући Академији, можемо да представимо данашњу дивну бакрописну графику!
Рембрантов поглед на људско тело радикално се разликовао од идеала лепоте који су неговале уметничке академије његовог доба. Као ниједан други уметник свог времена, изнова је, током година, бележио сопствени процес старења, као да је своје животне линије урезивао у плоче за штампу. Али и поред аутопортрета, његов графички опус садржи изузетан број дела која истражују старост и њене атрибуте — од физичке немоћи до друштвене маргинализације. У својим ненашминканим и аутентичним студијама старих лица и тела, хромих и просјака, приказује и мрачну страну Златног доба холандског сликарства 17-ог века.
Његове фигуралне и физиогномске студије такође су израз његовог снажног интересовања за портрет. За разлику од слика у Холандији 17. века, приступачни бакрописи са карактерним главама били су привлачни средњој класи као поучни, а другим уметницима као драгоцени предмети за проучавање. Рембрант је, такође, изнова варирао и сопствене моделе и оне преузете од других уметника, користећи их у различитим контекстима.
Рембрант је револуционисао графику. Као први уметник који је овај медиј искористио креативно, прерађивао је своје плоче и експериментисао са сенчењем, техникама бакрописа и суптилним прелазима боје. На тај начин омогућио је посматрачу да прати сам процес настанка композиције — један од разлога због којих Рембрантов визуелни језик и данас делује тако фасцинантно, понекад чак изненађујуће модерно.
П.С. Овде можете видети један од најлепших портрета које је Рембрант створио с толико љубави, приказ његове супруге Саскије као Флоре. <3