Гара Сен-Лазар је 1877. била највећа и најпрометнија железничка станица у Паризу. После повратка из Лондона, Моне је од 1871. до 1878. живео у Аржантјеју, на Сени недалеко од Париза. У јануару 1877. изнајмио је мали стан и атеље у близини станице Сен-Лазар, а на трећој Импресионистичкој изложби, која је отворена у априлу те године, представио је чак седам платана посвећених овој железничкој станици.
Ова слика је једна од четири сачувана платна која приказују унутрашњост станице. Возови и железнице појављивали су се и раније у делима импресиониста (и код Тарнера, у његовој чувеној Кишa, пара и брзина), али се такви мотиви нису сматрали нарочито „лепим“ или достојним уметничке пажње.
Монеови изузетни погледи на Гар Сен-Лазар делују као унутрашњи пејзажи: дим локомотива подиже се као облаци на небу, а брзи, сигурни потези четке дочаравају сјајне машине десно и гужву путника на перону.
П.С. Погледај овде и још једну сцену са Гар Сен-Лазара, овог пута у интерпретацији Едуара Манеа. <3