Ethel Spowers
Међу уметницама које су данас препознате по својој трансформативној улози у аустралијском модернизму биле су три талентоване уметнице које је у Лондон привукла жеља да изучавају графику под вођством уметника Клода Флајта на чувеној Гросвенор школи модерне уметности. Те жене биле су Дорит Блек, Етел Спауерс и Евелин Сајм.
Рођена у Мелбурну, Спауерс (1890–1947) је стварала колорне дрворезе, а касније се окренула јапанској техници дрвореза пре него што је 1928, а затим поново 1931. године, студирала код Флајта. Доживела је уметнички успех још за живота. Њене линорезе купиле су институције као што су Британски музеј, Викторија и Алберт музеј и Национална галерија Викторије.
Сцена приказана у делу Кишно поподне типична је за Гросвенор школу: безлична лондонска гомила која се скрива под кишобранима, дочарана препознатљивим ритмичким обрасцима које је Флајт усадио својим ученицима. Ипак, Спауерс се разликовала по наглашавању органског кретања, за разлику од Флајтових омиљених израза механизоване брзине и динамике. Њени мотиви су доследно афирмативни, показујући блискост са радошћу коју је налазила у посматрању свакодневних физичких активности, попут игре деце. На тај начин њена уметност представља добродошлу противтежу темама отуђења и панике које су биле присутне у многим другим приказима урбаног живота у међуратним годинама.
Јапански утицај делује неоспорно у Кишном поподну. Снажне косе линије кише, море кишобрана и богате нијансе црвене и зелене подсећају на Укијо-е („слике плутајућег света“) које су настојале да представе свакодневни живот у Јапану периода Едо, баш као што је демократска уметност Гросвенор школе тежила приказивању свакодневице.
Дело Кишно поподне могли сте видети у Далвич галерији у Лондону до 8. септембра 2019. године, као део изложбе Cutting Edge: Modernist British Printmaking, прве велике поставке посвећене Гросвенор школи.
П.С. Ево још једног прелепог приказа кише и кишобрана.