Данас је Дан захвалности, па смо вам тим поводом припремили неколико занимљивих причица о ћуркама. Домаће ћурке, попут оне коју видимо на данашњем бакропису, потичу од дивље ћурке (Meleagris gallopavo), врсте која је изворно присутна искључиво на америчком континенту. Током 16. века, шпански трговци донели су у Европу и Азију примерке које су припитомили староседелачки народи Америке. Сматра се да је птица добила име тако што је на европске трпезе стизала трговачким путевима који су водили преко Турске. У Европи, где је фина кухиња и даље подразумевала јела од рода, чапљи и дропљи, месната и сочна ћурка била је право откриће.
Касније, када су енглески досељеници стигли у Америку, били су изненађени што су исте те птице затекли како слободно живе у природи, и притом имају одличан укус, захваљујући природној исхрани кестењем, буковим жировима, орасима и другим аутохтоним плодовима. То је вероватно један од разлога зашто је Бенџамин Френклин желео да ћурка постане национални симбол САД: лепа, истински америчка птица, изузетног укуса и огромне економске вредности за колонисте.
П.С. Овде можете пронаћи све што треба да знате о припреми ћурке за Дан захвалности, уз слике, односно, хм, уметничка дела! Срећан Дан захвалности свима! И не заборавите да отворите DailyArt и сутра - припремили смо нешто посебно за Црни петак. 🙂