Скагенски сликари (ако нисте чули за њих, баците поглед на нашу архиву!), укључујући и Ану Анкер, често се повезују с покретом натурализма, који је настојао да свет прикаже што верније. Али ако обратимо мало више пажње на начин рада Ане Анкер, откривамо да она поједностављује и истиче суштину мотива које представља. Можда њене слике ипак нису толико натуралистичне и верне стварности?
Њена инспирација за поједностављивање уметничког израза долазила је из различитих извора. Када је Ана Анкер провела шест месеци у Паризу 1889. године, учествујући на Светској изложби, учила је код чувеног француског сликара Пивија де Шавана. Он је био познат по томе што је редуковао слику и истицao њене монументалне аспекте. Истовремено, Европом је завладао талас интересовања за јапанску уметност. Овде је важну улогу одиграо њен стари учитељ и пријатељ Карл Мадсен. Он је 1885. године објавио књигу о јапанском сликарству и потрудио се да дански уметници упознају посебне особине јапанске уметности, као што су оштро обликовани мотиви и одсуство перспективе у западном смислу.
Подстакнута оваквом инспирацијом, Ана Анкер развила је сопствени стил сликања. Често би се враћала истој теми изнова и изнова. Понављање мотива омогућавало јој је да експериментише са различитим решењима. Испитивала је границе упрошћавања позадине и колико празан сликани простор може да буде. У том процесу, сликање се своди на меру у којој се све више удаљава од истинског приказивања света, постајући апстрактна студија на платну.
Слика припада збирци Музеја у Сороуу (Sorø Kunstmuseum), али је можете видети захваљујући Државном музеју за уметност (Statens Museum for Kunst), где је планирана највећа икада приређена ретроспективна изложба данске сликарке Ане Анкер, и то до 24. маја 2020. године.
П. С. Овде можете сазнати више о скагенским сликарима!
П. П. С. Овде ћете наћи 15 уметничких књига идеалних за читање у самоизолацији.