Ilya Repin
Иља Репин, један од највећих руских уметника, написао је о стварању ове слике:
„Сваког месеца се на испиту Академске скице излагало око хиљаду скица на задате теме и, наравно, веће је сматрало да истакнуте скице буду награђене са најбољом оценом, па чак и са медљама на завршном испиту. По одлуци већа, ове скице су посебно изабране и предложене за озбиљније процене од стране њихових аутора. Изабране скице су ношене у канцеларији инспектора, где би их враћали ауторима са проценама већа. [...]
Једног дана, тема је била: „Анђео смрти убија становнике Египта”. Под утицајем порицања, одлучио сам да ову причу пренесем на чисто реалистичан начин. Наравно, проучавана је постава ликсузних спаваћих соба египатских краљева, њихови кревети су постављени на платформе од неколико степеника ... И замислио сам да је анђео смрти долетео ноћу до нагог новорођенчета, зграбио га за врат, задао ударац коленом у стомак жртве и задавио га са потпуно реалистичним рукама.
Моје скице су више пута примећивали моји пријатељи и ова је изазвала доста интереса, али су многи поновили: „Ипак, за ову ћете добити ово: скица ће вероватно завршити у канцеларију инспектора”.
Тако се и десило. Цела серија скица (седам радова) су скинути, и моја међу њима. Морао сам да одем у канцеларију инспектора да добијем објашњене и опомене. Највећа казна за мене би била да сам пребачен на екстерне студије. Бојао сам се чак и да одем до инспектора да бих то одложио.
Коначно сам стигао до њега. Александер Пољаков, инспекторов асистент, љубазно ме је дочекао. „Заборавио је” - помислио сам. Извадио сам припремљена питања о мојој скици, која је скинута са испита.
„Зар ниси знао? Веће се заинтересовала за твоју скицу и дозвољено ти је да наставиш према медаљи. Ево је. Али, наравно, мораћеш да рекреираш сцену која је превише реалистична. Ипак је то дух анђела смрти, зашто би физички напрезао мишиће да га задави, довољне су сипружене руке. Али ти би сам требао да размислиш о томе, имаш сву слободу да интепретираш како желиш, онако како видиш. Ја ти само преносим мишљене већа. Веће је веома одобрио тон скице и све укупно.” „Све укупно” је у то време било цењено.
На крају сам завршио скицу и примио Малу сребрну медаљу (обе од ових скица су биле сачуване за мене).”
Данашње дело представљамо захваљујући Научно-истраживачком музеју руске академије ликовне уметности. Цитат је преузет из Академије уметности: историја свакодневних догаћаја у сећањима и сликама савременика. XIX – почетак XX века / Аутор-преводилац Елена Литовченко, Људмила Пољакова. Санкт Петербург, 2013.
П.С. Овде можете прочитати о чаробном свету руских бајки!