Helene Schjerfbeck
Хелен Шјерфбек је сликала мртву природу током цијеле своје каријере, посебно исјечено цвијеће и воће. У Црвеним јабукама (1915.година) она није користила само јарке боје, дебеле слојеве фарбе и изражајне покрете четком, већ и палетски нож да направи равну површину. сијајућа црвена је наглашена својом комплементарном бојом, зеленом. Она користи много различитих боја овдје: разне нијансе зелене, сенф жуте, ружичасто црвене и у позадини љубичасте. Ове боје су брилијантно позициониране тако да балансирају једна другу. Шјерфбекова је сматрала јабуке најтежим воћем за насликати.
Касније у животу присјећала се утицаја из времена које је провела у Паризу као млада жена, укључујући и њен одговор на слике јабука које је насликао велики француски сликар Пол Сезан, ком се значајно дивила. Она је била посебно одушевљена тиме како је Сезан користио боју: "...у питањима боја Сезан је био једини сликар који је постављао немогуће боје једну до друге. Ипак свеукупни доживљај је био хармоничан јер је увијек користио тачно довољну количину сваке боје. Није само тон, већ и количина сваког тона који чине све комплетним. Један потез боје четкицом је често добар, али још један додатак те исте боје уништи све." (Писма финској сликарки Марији Вик, 3.август, 1916.година)
Ми вам презентујемо данашње дјело из колекције Финске националне галерије захваљујући Еуропеани. <3 Ми се надамо да уживате у нашим прославама мјесеца историје жена!
П.С. Прочитајте овдје више о Хелени Софији Шјерфбек, овом женском финском бисеру! <3