Gela Seksztajn
Устанак у Варшавском гету почео је 19. априла 1943. у Варшави у Пољској. Био је то чин јеврејског отпора у Немачко окупираној Пољској током Другог светског рата како би се супротставио последњим напорима нацистичке Немачке да преостало становништво гета транспортује у логоре смрти Мајданек и Треблинка. Устанак је почео када је гето одбио да се преда команданту полиције, СС-бригадефиреру Јиргену Штрупу, који је наредио да се гето спали, блок по блок. Устанак је окончан 16. маја. Укупно је страдало 13.000 Јевреја, од којих су око половина живи спаљени или угушени. То је била највећа појединачна побуна Јевреја током Другог светског рата. Јевреји су знали да је устанак осуђен на пропаст и да је њихов опстанак мало вероватан.
Данас представљамо дело јеврејске уметнице Геле Шекстајн, која је умрла у Варшавском гету, вероватно током устанка. Када је избио рат и формиран гето, она је са супругом била ангажована у културном животу гета и у Јеврејској социјалној самопомоћи. Радила је као старатељ и наставница ликовне културе у добротворним кухињама за децу и као учитељица у општинским школама. Организовала је изложбе дечијих радова и израђивала костиме и декорације за позоришне представе. Сликала је ћерку, мужа, запослене у школи, децу која су долазила у друштвену кухињу. Тада је настао њен једини аутопортрет.
Њени радови су сада познати само због такозване Рингелблумове архиве, збирке докумената из Варшавског гета из Другог светског рата коју је прикупила и сачувала група позната под именом Ојнег Шабос (на модерном израелском хебрејском Онег Шабат) , на челу са јеврејским историчарем др. Емануелом Рингелблумом. Група, која је укључивала историчаре, писце, рабине и социјалне раднике, била је посвећена хроници живота у Гету током немачке окупације. Радили су као тим, прикупљајући документе и тражећи сведочења и извештаје од десетак волонтера свих узраста. Достављени материјали укључивали су есеје, дневнике, цртеже, зидне постере и друге материјале који описују живот у Гету. Сакупљање је почело у септембру 1940. године, а завршило се у јануару 1943. Архива је закопана у земљу у две канте за млеко и десет металних сандука и након рата је била откопана.
Овде можете прочитати чланак о Гели који је написала Ана Мајчровска. Данашње ремек-дело представљамо захваљујући Јеврејском историјском институту у Варшави, чија збирка обухвата Рингелблумов архив.
П.С. Овде можете прочитати о Ерни Розенштајн, јеврејској уметници која је успела да побегне из гета и преживи рат.