Caravaggio
Ово Каравађово ремек-дјело приказује треутак у ком Исус надахњује Матеја да пође за њим, да му буде ученик. Каравађо је насликао ову слику за Цркву Светог Лује Француског у Риму, у којој се налази и данас, изложена уз још двије Каравађове слике: Мучеништво св. Матеја и Надахнуће св. Матеја. Све три слике завршене су између 1599. и 1602., по истој наруџби, а чини се да их је Каравађо радио истовремено.
Слика приказује стих из Јеванђеља по Матеју (9:9): "И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим." Каравађо представља Матеја, римског цариника/порезника, како сједи за столом заједно са неким људима. Исус Христ и Свети Петар управо су ушли у просторију, а Исус показује на Матеја. Сноп свјетлости освјетљава лица људи за столом док они окрећу поглед ка Исусу.
Донекле изенађујуће, идаље се води жива дебата око тога ко је од људи који сједе Св. Матеј. Покрет брадатог човјека може се двојако тумачити: (а) брадати човјек је Матеј, који пита "Ко, ја?!" и притом показује на себе, или (б) брадати човјек показује на младића на крају стола, нагнутог, док броји новац, баш онако како би један цариник и порезник чинио; па онда брадати човјек пита "Ко, он?!". Било како било, човјек са брадом чини се несигуран.
Већина критичара каже (а) да је човјек са брадом Св. Матеј, јер и на друге двије слике Св. Матеј представљен је са брадом, иако га је у тим другим дјелима Каравађо учинио нешто старијим. Опција (б) је нешто скорији приједлог рјешења ове енигме, који види ову слику као тренутак који претходи тренутку у ком млади Матеј подиже главу да би угледао Христа. Други, неодлучни познаваоци Каравађових дјела дошли су до опције (ц), а која заступа мишљење да је умјетник намјерно учинио слику амбивалентном.
Друга фасцинирајућа сцена на слици је Исусова рука. Скоро да је пресликана рука Адамова која посеже ка Богу, како је то насликао Микеланђело. Каравађов стил је намјерно одступио од Микеланђеловог идеализма, у ком су сви увијек изгледали савршено. Умјесто тога, Каравађо је сликао оно што је видио и како је он то видио. Штавише, његов кјароскуро (свијетло-тамно) је био толико јак и упечатљив да је добио своје име - тенеброзо. Његов утицај види се и у модерној кинематографији, јер управо режисери најбоље познају моћ таквог контраста и његовог утицаја на гледаоце. Овај спој интелектуалне силе и умјетничке одважности чини Каравађова дјела толико популарним више од четиристо година.
Текст писао Клинтон Питман (Clinton Pittman)
P.S. Како је Каравађо умро? Па... Одговор је не лако. Увјерите се сами.