У прољеће 1915.године јапански издавач Ватанабе Шозабуро (1885.-1962.) је видио изложбу водених боја у галерији тржног центра у Токију од Фрица Капеларија, аустријског умјетника који је живио у Азији од 1911.године. Ватанабе је тражио умјетника тренираног у западњачком стилу сликања са којим би могао да ради на новој врсти бојане штампе на дрвету, али да буде укоријењена у традицијама јапанског ukiyo-e. Наводно је био одбијен од стране јапанских умјетника који нису били заинтересовани да каље своју репутацију у високој умјетности произвођењем популарне или декоративне умјетности. Странци у Јапану би били мање оптерећени комерцијалним импликацијама Ватанабеове визије и имали су мало да ризикују учествовањем у његовом експерименту. Капелари је прихватио позив од Ватанабеа да посјети његову радњу и убрзо након тога њих двојица су почели да сарађују на производњи штампе на дрвету. За годину дана су комплетирали 12 дизајна, који су укључивали пејзаже и фигуралну штампу. Као што можете видјети у данашњој штампи, овај дизајн и субјекти су у сагласју са ukiyo-e, а истовремено западни утицаји су евидентни.
Волим ову комбинацију!
П.С. Овдје је 15 мачака из историје умјетности који ће сваки љубитељ мачака вољети! <3