Santiago Rusinol and Ramon Casas
Једна ситуација која је била посебно привлачна импресионистичким сликарима, је да сликају портрете једни других.
Пријатељство између Русињола и Касаса одвело их је на пут до Сан Бенет де Баг у љето 1890.године. На овом путовању је ово дјело, потписано од стране оба умјетника, било насликано. Ово није први пут да су сликали један другог, али су то увијек радили одвојено, стога је ова слика једино дјело које је насликано у четири руке. На предњем плану се појављује Русињол, док је Касас у задњем плану. Други је вјероватно сликао земљу, јер подсјећа на решења која је примјењиво у том периоду. Двије фигуре сједе у сјенкама, избјегавајући свјетлост, која се може видјети само на освијетљеном зиду у позадини.
Ово дјело је приказано на изложби Русињола, Касаса и Кларисоа одржаној у Сала Паресу у октобру 1890.године. Многе друге изложбе су услиједиле, последња је одржана у марту 1831.године, три мјесеца прије Русињолове смрти. Недељник L’Esquella de la Torratxa је дефинисао ово дјело следећим: "Мирољубиви изазов. Два пријатеља умјетника су сјела са четкицама као оружјем, изазивајући један другог да виде ко ће боље насликати оног другог... обојица су побиједили, јер су били подједнако успјешни у овом враголастом тесту"
Данашње дјело презентујемо захваљујући Кау Ферат музеју. : )
П.С. Када говоримо о пријатељству, овдје можете прочитати о пријатељствима умјетница која се могу пожељети и феминизму Стокхолма 19.вијека!