Rabindranath Tagore
Рабиндранат Тагоре је био индијдски полимат- пјесник, писац, драматург, композитор, филозоф и социјални реформатор. Он је преобликовао бенгалску литературу и музику, као и индијску умјетност са контекстуалним модернизмом крајем 19. и почетком 20.вијека. Године 1913. постао је први не-Европљанин који је добио Нобелову награду за књижевност. Он је такође написао државну химну и за Индију и за Бангладеш. И био је сликар.
Са 60, Тагоре је почео да црта и слика; успјешне изложбе многих његових дјела, која су премијерно представљена у Паризу, након охрабрења умјетника које је упознао на југу Француске, су одржане широм Европе. Он вјероватно није разликовао црвену и зелену, што је резултирало чудним колором и естетиком изван утабаних стаза у његовим дјелима. Његов сликарски стил је био врло индивидуалан, карактеризован једноставним јарким формама и ритмичним квалитетом који је касније служио да инспирише многе модерне индијске умјетнике. Његове прве слике су биле изразито маштовите, често се фокусирајући на животиње и замишљена створења, која су прожета виталношћу и хумором. Људске фигуре је приказивао као индивидуе са израженим гестикулацијама или у групма у театралном окружењу, као дјело воденим бојама које приказујемо данас. У портретима које је произвео током 1930-их, он приказује људско лице на начин који подсјећа на маску или персону. Пејзажни субјекти су мало заступљени међу Тагоревим дјелима.
П.С. Да ли бисте вољели да знате више о индијској умјетности? Овдје је седам индијских модерних сликара за које треба да знате.