Pieter Sluyter after Maria Sibylla Merian
У 17.вијеку неколико Еврољана је имало прилику да окуси банану. Марија Сибила Меријан описује својства асоцијацијом: "користи се као јабука и слично, има пријатну арому, добра је да се једе сирова и кувана, има дебелу кору као лимун..." У њеној илустрацији, она приказује велике расцвејтале мушке цвјетове, црвено-наранџасте листиће и напупјеле женске цвјетове и сазрело воће.
Године 1699. Марија Сибила Мериан (1647-1717) и њена ћерка Доротеа Марија Граф су путовале у Суринам да проуче инсекте и документују њихов изглед. Иако је њихова самофинансирана експедиција планирана да траје пет година, 1701.године, Меријан се вратила у Амстердам и отпочела прилагођавање њених скица са терена и да их припрема за штаму; стога, три гравирана бакрореза дошла су до плоча. Захваљујући њеним контактима међу холандским натуралистима, дванаест потписивача је финансирало издавање луксузне, ручно бојане едиције рада. Меријанине обсервације живих инсеката омогућиле су јој да документује њихов изглед у различитим фазама њиховог развоја и њихове интеракције са другим животињама. Metamorphosis insectorum Surinamensium није ексклузивно етимолошко дјело; Меријан и Граф су такође проучавале и докуметовале флору амазонске џунгле, арахниде, амфибијане, рептиле и мале птице.
Изложба која траје "Биљке и животиње. Атласи природне историје ере Линеја" у Музеју палате Краља Јана III у Виланову даје јединствену прилику да се виде четири копије Metamorphosis insectorum Surinamensium.
Марија Сибила Меријан је једна од умјетница приказаних у нашој свесци са женама умјетницима. Кликните овдје!
П.С. Овдје можете сазнати више о умјетности ботаничке илустрације.