Шарлота Корде by Paul Baudry - 1860 - 203 x 154 цм Шарлота Корде by Paul Baudry - 1860 - 203 x 154 цм

Шарлота Корде

уље на платну • 203 x 154 цм
  • Paul Baudry - November 7, 1828 - January 17, 1886 Paul Baudry 1860

Ова слика Пола Бодрија приказује историјски догађај из Француске револуције: Шарлота Корде убила је Жан-Пола Марата 13. јула увече,1793. године. Уместо самог тренутка убиства, уметник је изабрао да прикаже оно што се десило одмах након тога. Као у затвореној соби, Бодри је сузио композицију како би гледаоца увукао у само срце сцене. Шарлота Корде, у природној величини, укочено стоји поред прозора, гледајући у даљину. Марат, са друге стране, лежи у кади са главом забаченом уназад, а нож је и даље забијен у његове груди. Птичја перспектива и скраћени приказ тела наглашавају драматичност. Између два лика, предмети сведоче о бруталности сцене: преврнута столица, разбацани папири и шешир на поду.

Да би реконструисао ову сцену, Бодри је пажљиво проучавао догађај на основу новинских извештаја и текстова историчара Жила Мишлеа: „Извукла је нож испод мараме и зарила га целом дужином до дршке у Маратова прса. ‘Мени, драги пријатељу.’ На тај крик, потрчали су у собу и затекли Шарлоту како стоји поред прозора, као укопана.“ Уметник је такође приказао предмете који се помињу у новинама попут књига на полици и дрвене даске за сечење на кади. Додао је и један неочекивани елемент — стару карту Француске са обележеном годином штампања: 1792. Међутим, предложена административна подела на тој карти не одговара тој години.

Бодрија су инспирисале две слике: Убијени Марат коју је 1793. године насликао Жак-Луј Давид (изложена у Краљевском музеју лепих уметности у Белгији), и Портрет Шарлоте Корде који је исте године насликао Жан-Жак Оер (чува се у Версају). Једну од тих слика представићемо сутра… :)

У међувремену, не заборави да погледаш нашу DailyArt штампу са изванредним репродукцијама ремек-дела уметности, штампаним у изузетном квалитету!

П.С. Овде можеш видети како су други уметници приказивали тему убиства у уметности. Језиво, зар не?