Воћњак

На данашњи дан 1943. године људи који су живели у Варшавском гету започели су отпор према нацистичкој Немчкој као крајњи покушај да спрече транспорт преостале популације у логоре смрти у Мајденк и Треблинку. Устанак је почео када је гето одбио да се преда полицијском команданту Јургену Стропу, који је издао наређење да се гето запали, део по део, до краја 16-ог маја. Убијено је укупно 13,000 Јевреја, оптрилике половина је запаљено живо или угушено.

Данас представљамо веома спокојну слику коју је насликао јеврјески уметник Симча Трачтер (Symcha Trachter). Са интезивним бојама, густом импасто техником, и динамичном репрезентацијом природе, Воћњак садржи све што је карактеристично за Симча Трачтерову креативност. Дело је створено око 1928. године, током уметниковог боравка у Француској.

Симча (Симон) Трачтер је рођен у Лублину 16. септембра 1894. године. Води порекло из признате, богате породице јеврјеског трговца. Његов родни град је у великој мери утицао на његов рад и инспирисао многе слике са темом градског пејзажа. Мало је познато о уметниковом детињству, његов став према вери својих предака, или његово знање Јидиш језика. Захваљујући богатству своје породице, имао је могућност да се посвети учењу цртања и сликања.  Школовао се у уметничким школама у Варшави, Кракову и Бечу. Прекретница у његовој каријери је био боравак у Паризу од 1925. до 1929. године. У Француској, Трачтер је могао да упореди свој рад са радом својих савременика. Ово га је подстакло да направи фундаменталне промене у свом стилу сликања. Након што се вратио у Пољску 1930. године, његова прва изложба је била организована у згради Јеврејске асоцијације за промоцију Ликовне уметности у Варшаву. Од тада, Трачтер је редовно излагао своје радове публици.

Када је избио рат Трачтер је био у пољском граду Кразимјеж Долни; не постоје информације о томе шта му се дешавaло у првим месецима рата. Током 1940. године већ је био у Варшавском гету. Између 1941. и 1942. године, Варшавски Judenrat (Јеврјески савет) је добио довољно средстава да реновира салу за састанке у свом седишту у Грзибовској улици. Новообнољена сала je требала да буде украшена сликама које приказују Јову. Три уметника су изабрана за пројекат: Трачтер, Феликс Фрудман и Самјуел Путерман. Маја 1942. године, радећи скоро пола године, Трачтер је завршавао слику која ће му бити задња у животу. Тако што су финансирали реновирање, Немци су највероватније хтели да успавају активност отпора у гетоу. Само два месеца касније, покренули су Grossaktion (Велику Акцију). На дан 25. августа 1942. године, Трачтер је ухваћен и највероватније је умро у Треблинки. Седиште Јеврејског савета заједно са сликама и целим гетоом је срављен са земљом.

Данашње дело представљамо захваљујући Јеврејском историјском институту у Варшави. Више од Симча Трачтера и остала дела од других јеврејских уметника пре рата су доступна за видети на Delet Portal.

П.С. Ерна Розенштајн има фасцинантну причу. Она је преживела Холокауст, била је Комунисткиња и најважније од свега-била је сликарка.