Jacques-Louis David
Ова монументална слика била је последња у дугој каријери Жака-Луја Давида. Прогнан је из Француске 1816. јер је гласао за одсецање главе краља Луја XVI, и упркос неколико покушаја његових пријатеља да га врате у отаџбину, поносни Давид је одлучио да остане у Бриселу до своје смрти. Уметник је ову слику започео 1821. године и завршио ју је три године касније. У надреалном окружењу, храм се види како лебди у облацима. Марс, бог рата, прећутно дозвољава да буде разоружан и подлеже чарима Венере. Око њих су Три Грације, а код Марсових ногу се види Купидон како одвезује Божје сандале. Све фигуре су наге и не показују знакове срамоте. Постоји ужитак у сензуалности и неозбиљности сцене, а Давидова љубав према позоришту је очигледна. Контраст између импозантних димензија дела и љубавног субјекта – традиционално приказано у малом формату – је, у најмању руку, изненађујући код уметника који је себи створио озбиљну репутацију и чије су историјске слике увек виртуозне у свом савршенству. Овде се усуђује да радикално раскине са својим претходним стилом у амбициозном делу које изненађује покушајем да споји антику, идеализам и реализам.
Данашњи рад представљамо захваљујући Краљевском музеју лепих уметности Белгије.
Драги корисници DailyArt-а, морамо да тражимо вашу подршку. Желимо да направимо нову DailyArt апликацију, а да бисмо то урадили, морамо да прикупимо 100.000 долара. Сазнајте како нам можете помоћи. Хвала вам!
П.С. Да ли сте знали да је Жак-Луј Давид насликао најпознатију сцену убиства у историји уметности? Прочитајте о томе и неколико других језивих слика.