Насип

Између 1907. и 1910. , море и свет око њега су били крајњи извор инспирације за Леона Спилијарта. Посматрао је природни елемент, непромењив пак увек у покрети, током усамљених, често ноћних шетњи. Неуморно је дозвољавао да море и плажа пролазе кроз трансформације које су одражавале његова промењива расположења и водили сопствени унутрашњи живот. У Насипу, Спилијарт је увео строгу поделу површине у узастопне зоне. На овај начин, око води по дијагонали до дубина хоризонта и пратењећи ту линију, до бесконачности. Допринос брвнаре као јединог знака људског присуства и скандација визуелних ритмова оживљава композицију која је априори статична. Са црном масом у првом плану која се нагло завршава у прекинутом углу, исти прекид одговара са крајом насипа. Tамне и светле равни се усклађују, као и праве и закривљене линије. Они се спајају у једној тачки, док се у даљини светлосни ореол ватрених светионика опет односи на присуство човека. Спилијарт је више пута примењивао тему насипа у директном сукобу са морем. Ова варијанта изненађује својим необичним форматом: дело је скоро дупло веће од осталих познатих тумачења теме.

Данашњи рад представљамо захваљујући Краљевским музејима лепих уметности Белгије у Бриселу.

Драги корисници DailyArt-а, потребна нам је ваша помоћ. Треба нам 100.000 долара за креирање нових DailyArt апликација јер су оне које се данас користите престаре, а са њима нећемо ускоро моћи да наставимо са радом. Ако желите да нам помогнете, научите како то да урадите. Захваљујемо се!

П.С. Видите још ремек-дела из Краљевских музеја лепих уметности Белгије, чак иако не планирате да посетите Брисел! <3