Clarice Beckett
Клариса Бекет се сматра најзначајнијом сликарком уметничке групе из Мелбурна, која се повезује са тоналистичким сликаром Максом Мелдрамом, са којим је студирала почевши од 1917. На основама Мелдрамових подучавања, Бекетова је створила оригиналну естетику, проширујући стриктни „научни” систем тонске конструкције свога учитеља у поетско истраживање атмосфере и места. Тако је Бекетова насликала једно од најупечатљивијих дела у међуратном периоду.
Бекетова је била инспирисана модерним градским и приградским животом. Она је комбиновала елементе из свакодневног модерног живота (кола, трамваје, телеграфске стубове и асфалтне путеве) у поетски замагљене градове и пејзаже, који превазилазе свакодневни живот и наговештавају трачак бескраја. Њен избор тема сутона или јутра није био само због поетског ефекта. Уместо тога, као што можемо видети и на данашњој слици, привлачили су је технички изазови хватања суштине ухваћене у тренутку; а такође и посматрање игре светлости и постизање деликатних тонских нијанси које замагљују терене стварности и илузије.