За разлику од арханђелe на италијанским и фламанским сликама, Зурбаранове арханђеле карактеризују једноставност форме, визуелна снага и свештеничка озбиљност. Притом, они су приказани у несвакидашњим композицијама које су уједно и конвенционалне и примитивне. На овој слици арханђел се истиче као усамљена фигура на неутралној позадини. Зурбаран приказује Светог Михаила радије као „носиоца знака” него као анђела ратника који предводи редове легија. Овај концепт је у складу са уметниковим личним естетским идеалом, који одбацује барокно виђење Михаила као анђела уништитеља, како је приказан у делима Рубенса, Гвидо Ренија и Валдеса Леала.
Арханђел је приказан у трочетвртинском профилу са раширеним крилима. Ово је фино осликано платно koje показује прецизну употребу и чисте боје. Недостаје му префињеност Зурбаранових потписаних ремек-дела, али је вредан примерак његових концептуалних принципа и формалне озбиљности. Слика и даље задржава изражену употребу светло-тамног, док су цигла- црвена, нијансе зелене и окер боје, као и хроматска прецизност богате драперије добри примери уметниковог карактеристичног стила.