Клод Монеову импресионистичку технику можемо видети у пуном сјају у његовом приказу површине мора. Сенке, одсјаји и покрети су приказани серијама кратких вијугавих потеза четкицом уз употребу чистих пигмената. Ако се загледамо у слику издалека са полуотовореним очима, елементи се стапају у једну оптичку целину и површина слике изгледа као да подрхтава – баш као током врелог летњег дана крај мора, где је површина воде разбијена ветром у милион сјајних огледалца. Управо овај утисак је Моне желео да постигне гледајући тога дана стене Пурвила 1882.
Каква дивна атмосфера! Видимо се сутра!