Слика коју вам данас представљамо је сјајан пример зрелог опуса Дантеа Габријела Росетија. Росети, песник и сликар, је био инспирисан библијским причама, грчком митологијом и делима Дантеа и Шекспира. Његова дела су испуњена романтичним поетичним сензибилитетом и најчешће приказују фаталне жене . Росети је такође познат по живахним везама са женама, а користио је своје пријатељице и љубавнице као моделе. Модел за ову слику је била Алекса Вајлдинг, коју је често приказивао од пролећа 1865, па надаље.
Прелепа млада жена са густо уплетеном браон косом и обучена у тамноцрвени огртач подиже златну чашу ка својим уснама, док поклопац чаше држи левом руком, привијен уз груди. Сањивог израза лица, окренута је ка посматрачу. Ова чаша, која је дала назив делу, је посуда из које пију блиски пријатељи, а посебно љубавници. На раму дела је урезано: „Douce nuit et joyeux jour/ A chevalier de bel amour (Слатка ноћ и пријатан дан/Нежно вољеном витезу).” Овај натпис показује да слика вероватно представља здравицу девојчином витезу, који се запутио у рат или је можда већ отишао. Иако је извор овог цитата неизвестан, сматра се да је Росети, прожет легендом о Артуру, сам написао ову песму. Бршљен, симбол верности, је такође присутан, и облик његовог лишћа огледа се у срцоликим приказима на чаши љубави.