Воловско срце

Елизабет Блеквел је била шкотска ботаничка илустраторка и ауторка дела Радознале биљке, објављеног 1737. и 1739. године. Блеквелова је била прва жена која је самостално објавила енциклопедију која детаљно описује лековита својства биљака. 

Илустрација воловског срца је једна од 500 ботаничких врста које је Елизабет насликала по живом примерку, у Челси Физик врту који је развијен да едукује апотекаре о идентификацији биљака. Између 1737. и 1739, Блеквелова је недељно објављивала четири дела која је сама цртала, гравирала и ручно бојила. Такође је гравирала текст на самом делу, што је необична пракса у ботаничким рукописима. Обично би за продукција оваквог ботаничког приручника била ангажована три одвојена уметника, али је Елизабет све радила сама. Када су Елизабетина дела приказана на Колеџу за лекаре, добила је сјајну подршку. Претходним приручницима је ужасно недостајала свеобухватност Елизабетиног атласа лековитих биљака, а остварила је и финансијски успех својим радом. Искористила је приход од своје књиге да ослободи мужа из дужничког затвора.

Воловско срце је пореклом из Централне и Јужне Америке, и од стране Астека је назван „томатл”. Ова воћка није била позната Британцима све до касних 1500-их. Као дуван и велебиље, Европљани су га у почетку сматрали отровним. Међутим, до 19. века је постао популаран као јестива воћка. Блеквелова је писала о биљци: „...сок се препоручује при искашљавању... У Италији их једу са уљем и сирћетом као и ми краставце.”

Шта је заправо воловско срце? То је парадајз!  :)

П.С. Још једна изванредна ботаничка илустраторка и ботаничарка је била Марија Сибила Меријан. Путовала је чак у Суринам да би спровела своје студије и направила нове цртеже инсеката, 1699! Пратите њено путовање овде!

П.П.С. Немојте да пропустите наш попуст од 25% на дивне DailyArt календаре за 2024! Погледајте их овде. :)