Jacques-Louis David
У овом кључном делу неокласичног стила, створеном тик пред почетак Француске револуције, Жак-Луј Давид се упустио у класичан наратив центриран око буне против неправедног ауторитета, све у оквиру минималистичке композиције налик фризу. Субјекат слике је грчки филозоф Сократ (469-399. п. н. е.) који је био осуђен за безбожништво од стране атинског суда. Уместо да се одрекне својих веровања, Сократ је изабрао да се добровољно суочи са својом судбином, расправљајући о бесмртности душе пре него што је конзумирао отровну кукуту. Кроз мрежу корпоралних гестова и експресија, Давидово умеће живописно осликава последње моменте Сократовог живота. Филозоф је приказан у тренутку пре узимања отрова из руке ученика који не може да поднесе да сведочи овом догађају. У потрази за веродостојношћу, Давид се консултовао са учењацима упућених у антикваризам како би педантно рекреирао археолошке детаље, све до намештаја и одеће тог доба. Приметно, Давид је укључио и Платона у свој приказ, у подножје кревета, као намерна референца на аутора текста Федон, који је очувао ову античку причу, иако Платон није заправо био присутан током Сократових последњих момената живота.
Класично!
Ако волите непролазну лепоту Западне историје уметности, погледајте наш избор квалитетних постера и призовите мало уметности у ваш дом. :)
П.С. Овде је прича о још једном ремек-делу Жака-Луја Давида: Хорацијева заклетва. Ово неокласично уметничко дело приказује епску римску драму.