Aubrey Beardsley
Ово Бирдслијево уметничко дело је инспирисано романом Александра Диме Сина из 1852, дирљива прича о куртизани која се одриче свега зарад свог љубавника. У почетку, ово дело је било део групе која приказује жену за својим тоалетним столом и једноставно се називала Девојка за својим тоалетним столом. Мисли се да је Бирдсли касније одлучио да ово буде приказ Маргерите Готије, јунакиње Диминог романа, посебно због тога што изгледа као његов цртеж из 1890. Бирдсли је можда осећао повезаност са њом, јер је такође боловао од туберкулозе и умро од ње као Маргерит.
На овом цртежу видимо жену која се гледа у огледало. То је тема коју такође знамо са радова уметника попут Дантеа Габријела Росетија и Едгара Дегаа, који су често сликали жене у сличном окружењу. Бирдслијев цртеж је урађен са стилом, са великим црним обликом који заузима доњу половину и скоро се стапа са женском фигуром. Не видимо јој руке, а њено лице је једва видљиво изнад модерног, набораног оковратника. Цртеж асоцира на јак утицај јапанских графика, које је Бирдсли волео, са својим големим, хладним бојама и ефектима силуете. Најдетаљније урађене компоненте су предмети на столу и тапете са цветном шаром. Женино лице је прекривено тамним сенкама и тужним изразом, који би могли да укажу на болест или слабост. Укупно гледано, Бирдсли се више фокусира на дезене и дизајн него на реалистичност жениног изгледа.
Заволела сам ову графику од првог момента кад сам је видела; уједно је одважна и декоративна!
П.С. Прерафаелити, јапанске графике, викторијанска еротика—прочитајте о инспирацијама које су обликовале јединствен стил Обрија Бирдслија.