Данашње уметничко дело настало је 1873, у Келмскот Манору, резиденцији Дантеа Габријела Росетија, једног од мајстора прерафаелитског братства, коју је делио са својим колегом уметником и дизајнером, Вилијамом Морисом. Алекса Вајлдинг, амбициозна глумица, послужила је као модел за централну фигуру, док је Меј Морис, ћерка Вилијама Мориса, била модел за анђеоска лица. У то време, Росети је гајио опсесивну наклоност према Џејн Морис, жени Вилијама Мориса и мајци Меј, чије се црте суптилно стапају са Вајлдинговим у портрету главног лика, интригантно комбинујући ликове Морисових жена.
Росетијево дело је богато мултисензорним елементима, убацујући референце на звук, укључујући харфу и птицу певачицу, и на мирис кроз приказ цвећа. У каснијим Росетијевим радовима, музички инструменти су се често користили као симболи сексуалности. Ово сензуално уметничко дело се удаљава од једноставног наратива, одлучујући уместо тога да користи симболичне слике, живе боје и педантне детаље како би дочарао ауру привлачности. Сам Росети је посебно волео ову слику, хвалећи је као „најзеленију слику на свету“ због њене бујне визуелне привлачности и симболике.
П.С. Ако желите да сазнате више прича о уметности (укључујући Прерафаелите), претплатите се на билтен DailyArt Магазина и нека вам их испоруче директно у ваше електронско поштанско сандуче!