У Француској се 18. век може сматрати преображајном ером за жене, јер су све више имале нове друштвене улоге. Овај помак је био очигледан и у свету уметности, где су сликарке пионирке, попут Елизабет Луиз Виже Ле Брун и Аделај Лабиљ-Гијард, почеле да успостављају професионалне каријере пред крај века. Обе уметнице су биле међу првим женама које су изабране у Краљевску академију сликарства и вајарства, што је отворило пут растућем броју жена како у Академији тако и ширем друштву.
Једна таква уметница, Мари-Габријел Kапе, школовала се у Паризу код Лабиљ-Гијард, након што је рођена у Лиону. Капе је била међу 21 уметницом која је излагала своја дела у Салону 1791, непосредно после Француске револуције. На свом аутопортрету (насликаном око 1783), Капе се појављује како држи креду за цртање у држачу, постављену испред свог штафелаја. Слика приказује њено младалачко лице са 22. године, блиставо и свеже, док носи плаву сатенску хаљину модерно отворену на грудима, украшену одговарајућим тракама које одјекују безбрижним духoм 18. века. Ипак, поред свог рококо шарма, портрет такође одише директним, непромењеним квалитетом који наговештава развој уметничких стилова следеће ере. У овом тренутку, олуја Француске револуције се надвила, а свет уметности је почео да резонује са оживљеним идеализмом инспирисаним класичном уметношћу Грчке и Рима, као и реализмом усклађеним са новим грађанством у друштву.
Волим овај аутопортрет: Капе је тако самоуверена и поносна на своју професију и таленат. Можете га пронаћи у нашем најпродаванијем сету од 50 разгледница Жене уметнице. :)
П.С. Ево 10 познатих аутопортрета жена уметница! Да ли их све познајете?