Аутопортрет са телефоном

Викторија Горињска (1902–1945) била је једна од најистакнутијих представница Варшавске школе дрвореза у међуратном периоду. Рођена у Бечу, детињство је провела у Уједињеном Краљевству, а студирала је у Бечу и Варшави.

Најпознатији дрворез Горињске, Аутопортрет са телефоном, приказује уметницу у норвешком џемперу са шиљатим изрезом, како у једној руци држи телефонску слушалицу, а у другој оловку. Ова комбинација предмета сугерише да је била радни професионалац, финасијски независна, без потребе за мушком подршком. Телефон који је прекида у табли за цртање могао би се односити на њен посао, друштвене активности или чак спорт. Она је очигледно жена ангажована у многим сферама живота. Ништа се не зна о романтичном животу Горињске – чини се да никада није створила трајну везу. Њена дубока наклоност према животињама, посебно мачкама, изгледа да је надокнадила одсуство личног односа.

Ова модерна слика активне, независне жене не одражава популарну представу о „женској уметности“ из међуратног периода – фокусирану на теме попут моде или природе – већ приказује еманциповану жену у настајању. Истовремено, Горињска је била посвећена ћерка, као што сугеришу њени портрети родитеља, и декларисани патриот. Није се дистанцирала од породичног живота, а њен поглед на свет делује конзервативније него прогресивно, иако је подстицала жене да се баве спортом, укључујући и њен необичан избор, мачевање.

Током Другог светског рата и нацистичке окупације Пољске, била је активна у покрету отпора. Након неуспеха Варшавског устанка, послата је у транзитни логор, а затим депортована у концентрациони логор Равенсбрик, где је и умрла.

П.С. Постоји нешто магично у дрворезима с почетка 20. века који изгледају истовремено модерно и често мистериозно. Закорачите у фасцинантни црно-бели свет графика Феликса Валотона!