Paul Gauguin
Пол Гоген је насликао ово култно дело током свог другог боравка на Тахитију, где је често лутао удаљеним пејзажима острва − његовим планинама, шумама и скривеним долинама које су врвиле бујном вегетацијом и дивљим животињама које су га очаравале.
Међутим, сцена приказана овде није директно посматрање природе. То је стилизована, замишљена визија тахићанског пејзажа – синтеза сећања, мита и симболике. Увијене гране дрвета бурао (врста хибискуса), љиљани и измишљено цвеће чине богат, декоративан оквир око централног фокуса слике. Хоризонт и небо су намерно искључени, стварајући затворени свет налик сну.
У центру стоји бели коњ, чије је крзно суптилно обојено зеленом бојом околне вегетације – сцена која је слици дала наслов. Коњ пије из потока који вертикално тече кроз сцену. Усамљена и мирна, животиња може носити симболичку тежину, вероватно се позивајући на полинежанска веровања о путовању душе у загробни живот. У локалној култури, бела боја се повезује са смрћу и божанским поштовањем.
Иза коња, два нага јахача путују без седла у даљини. Слојевити распоред ових фигура појачава вертиклану композицију сликеи спљоштену перпективу. Гоген је нагласио декоративни квалитет слике са богатом, живописном палетом: смарагдно зелене, дубоко плаве, додири наранџасте и ружичасте и топли, бакарни тонови коже јахача.
Резултат је сцена рајског мира, која се сада сматра једним од Гогенових ремек-дела. Иронично, тахићански фармацеут који је наручио дело га је одбио, изјавивши да коњ изгледа превише зелено.
П.С. Не заборавите да смо покренули претпродају наших DailyArt календара за 2026. годину са попустом од 25% у две верзије: месечној и недељној. Погледајте их у DailyArt продавници!
П.П.С. Међу великим иконама историје уметности, Пол Гоген се истиче као један од најконтроверзнијих. Истражите Гогенову уметност кроз 10 ремек-дела!