На данашњој слици коју представљамо, Едвард Хопер трансформише свакодневни амбијент скромног ресторана у филмску медитацију. Слика наговештава имплицитну нарацију, а истовремено отвара шире рефлексије о друштвеној изолацији, родним улогама и уметничко-историјској лози кроз коју се таква питања могу истражити.
Чоп суи је инспирисан кинексим ресторанима које је Хопер често посећивао, како у Њујорку тако и током летњих путовања. До почетка 20. века, чоп суи ресторани су постали јединствени амерички феномен, место где се сурећу различите културе. Адаптирано из кантонског израза tsap sui („ситнице”), чоп суи се није односио само на јефтино јело пржено у воку већ и на модерно место окупљања где се могло видети мешање разноврсног градског становништва. Некада блистави ноћни клубови у кинеској четврти, ови ресторани су се развили до 1920-их у приступачне ресторане који су били служили растућјој радничкој класи.
Хопер дестилује овај живахни друштвени миље у интимну сцену: две жене разговарају у првом плану, док је пар у позадини једва видљив, уоквирени суорвим ентеријером ресторана. Запањујуће је да се на столовима ништа не налази − сем азијског чајника − што истиче Хоперов минималистички стил. Али оно што обједињује Чоп суи нису јела, већ светлост која струји кроз кроз прозор, осветљавајући упечатљив знак „SUEY”, док пада преко централне женске фигуре. Она је Џо Хопер и седи наспрам друге жене, али се чини емоционално одсутно, њено бледо лице је осветљено попут сценске извођачице под рефлекторима.
П.С. Баш као што је Хопер успео да ужурбани град претвори у један блистави тренутак, наши недељни стони календари за 2026. вам нуде годину ументости, недељу по недељу.
П.П.С. Едвард Хопер је могао да претвори бензинску станицу у егзистенцијалну кризу. Колико га добро познајете? Урадите наш КВИЗ Едвард Хопер и сазнајте колико знате о једном од најпознатијих америчких уметника!
П.П.П.С. За више прича о Хоперу, погледајте чланке у наставку.