Рођен у Стокхолму, Јуђин Јансон је цео живот провео у граду који је волео. Иако је ретко путовао, био је један од најоригиналнијих шведских сликара. Упркос релативној изолацији од водећих иноватора свог времена, његов рад открива везе са ширим европским уметничким струјама.
Након што је у младости сликао мртве природе да би зарадио за живот, Јансон је прихватио стил који ће дефинисати целу фазу његове каријере. Изабрао је једну доминантну боју − плаву − коју је комбиновао са упечатљиво личним обликом експресионизма и омиљеном темом: панорамским погледима на Стокхолм. Из свог студија на врху Маријабергета је имао широк поглед на градска острва и водене токове, који су ноћу изгледали као да светле необично плавом светлошћу. Музика је такође била дубок извор инспирације. Пријатељи су приметили да светлуцави плави тонови на његовим платнима одражавају начин на који је свирао клавир. Није изненађујуће што је неколико ових ноћних градских пејзажа назвао Ноктурне, као почаст свом вољеном Шопену.
Критичари и јавност су у почетку са скептицизмом дочекали ова велика, авангардна дела – пречника до два метра. Мало их је купљено. Ипак, Јансон је истрајао. Жестоко индивидуалистичан, страствен и бескомпромисан, пратио је своју визију са строгошћу и дисциплином. Прекретница се догодила 1898. године, када је упознао богатог колекционара, Ернеста Тила, који је постао његов покровитељ и обезбедио му финансијску стабилност. До 1904. године, Јансон је завршио своју посљедњу „плаву“ слику старог Стокхолма.
П.С. Сањиве силуете и светлећи хоризонти ... откријте још атмосферских погледа у нашем сету од 50 разгледница Пејзажи. :)
П.П.С. Да ли уживате да читате приче о уметности? Претплати се на билтен часописа DailyArt-а и добијаћете их директно у своје електронско сандуче!