Caspar David Friedrich
У снежном пејзажу, човек је одбацио штаке и седи у молитви пред блиставим распећем заклоњено са три јеле, које симболизују Свето Тројство. У магловитој даљини, уздиже се слаб нацрт готичке катедрале, чији торњеви одражавају вертикалне облике дрвећа.
Ово дело је створио Каспар Давид Фридрих, један од најистакнутијих уметника немачког романтичарског покрета. Рођен у балтичкој луци Грајфсвалд и школован на Академији Копенхаген, Фридрих се посветио пејзажном сликарству − мада не као пуком приказу природе. Како је написао, његов циљ није био „верно представљање ваздуха, воде, стена и дрвећа", већ „одраз [уметникове] душе и емоција у овим предметима". Временом Фридрих је у своје пејзаже уносио дубоку симболику: планине, мора, дрвеће, па чак и променљива годишња доба и доба дана почели су да изражавају духовно значење и унутрашњи живот душе. Сматра се да је слика, коју данас представљамо, пратеће дело друге слике истог назива и датума, која се налази у Државном музеју у Шверину. Тамо, усамљена фигура на штакама лута међу увелим храстовима под тамним, угњетавајућим небом − визија пустоши. У контрасту са тим, верзија у Националној галерији трансформише патњу у веру и обнову, нудећи дирљиву визију наде и духовног васкрсења.
П.С. Ево Каспара Давида Фридриха у 10 слика − лице немачког романтизма!