Мало је уметника који су забележили лепоту снегом прекривеног шведског пејзажа тако мајсторски као Густаф Фјестад. У његовом раду, нетакнута природа постаје готово трансцендентна, откривајући своју естетску чистоту и духовну резонанцу.
Смештене између лирског натурализма и симболизма, Фјестадове шумске сцене поседују и јасноћу и изванредне детаље. Фјестад је сликао сопствену љубав према хладноћи, делећи је са светом као нико други. У писму својој супрузи Маји, написао је о једном зимском дану: „Снег тако лепо лежи на земљи, и Господе, како је шума прелепа.“
Један савремени критичар описао је његове зимске сцене на овај начин: „Ево шведске зиме из малог, познатог угла − зиме коју човек издржава свакодневно, а не само да је посматра са саоница. Зима вољена тако страствено као што јужњак воли сунце, зима која кали и тело и душу баш као што је каљен и сам Фјестад . Није ли то сама суштина Шведске?“
Ако је то суштина Шведске, заљубљен сам у њу!
П.С. Ако уживате у природи и прелепим пејзажима, обавезно погледајте наш сет од 50 разгледница Пејзажи −пун је изванредних сцена које су забележили најталентованији уметници у историји.
П.П.С. Истражите лепоту севера у овим величанственим канадским пејзажима!
Gustaf Fjaestad