У 17. веку лале су постале невероватно популарне у Холандији. Током 1630-их, ова опчињеност довела је чак и до праве спекулантске грознице око овог ексклузивног цвета, при чему су поједине луковице лала у неким тренуцима вределе више од куће на каналима у Амстердаму. Иако је овај економски мехур нагло пукао 1637. године, љубав према лалама је опстала. Истовремено, поменута помама била је прави дар за сликаре цвећа − ако људи већ нису могли да приуште праве лале за своје баште или саксије, следећа најбоља ствар била је поседовање слике, а још боље књиге пуне прелепих приказа различитих врста овог цвета.
Јудит Лајстер је схватила да би љубав јавности према лалама могла бити корисна и за њу, па је израдила сопствену књигу лала, која се данас сматра једном од најлепших сачуваних из 17. века. Данас представљамо врсту „Рани Брабантсон” (фолио 29). Ово је једно од последњих познатих дела Лајстерове; након што је родила петоро деце, улога мајке и домаћице довела је до тога да се њено уметничко стваралаштво знатно смањи.
П.С. Сазнајте више о генијалности Јудит Лајстер − праве звезде Златног доба Холандије!