Henriëtte Ronner-Knip
Субота је (субота са мачкама)! :)
До краја 19. века, мачке као кућни љубимци су постале уобичајено присуство у салонима просперитетне буржоазије, тренд који је Анријета Ронер-Книп пратила са великим интересовањем. Живећи и радећи у Бриселу, шармантне сцене разиграних мачака у елегантним ентеријерима учинила је својим препознатљивим мотивом, стекавши широку популарност.
Анријету је обучавао њен отац, Јозефус Августус Книп, који ју је охрабривао да учи директно из природе. На почетку каријере се фокусирала на сеоски живот и животиње на фарми. Након брака са Феиком Ронером 1850. године, пар се преселио из Амстердама у Брисел, привучени живом уметничком сценом града и јаким тржиштем уметности. Тамо је Анријета у почетку постала фасцинирана псима − приказујући све, од вредних радних паса до размажених кучића модерних жена.
Међутим, око 1870. године се готово у потпуности посветила мачкама, убрзо стекавши репутацију водеће сликарке мачака у Белгији и Холандији. Године пажљивог посматрања су јој омогућиле да их прикаже са изузетним реализмом и карактером. Њени мачји модели су често позирали у специјално дизајнираном стакленом ормару у стилу Луја XV и развијала је своје композиције са великом пажњом, осликавајући ентеријер пре него што представи животиње. Њени радови често приказују несташне мачке које стварају живахни неред у богато опремљеним собама.
Омиљени мотив била је мајка мачка окружена својим мачићима. Непослушно понашање је пример ове теме: под будним погледом своје мајке, мачићи радосно истражују скупи ормар, упадају у отворене фиоке, пењу се по вратима, па чак и дремају на врху намештаја када их игра исцрпи.
П.С. Ронер-Книп је створила неке од најслађих приказа мачака. Али није била једина. Упознајте 5 уметница које су се специјализовале у сликању мачака!