Giovanna Garzoni
Поновно откривање Ђоване Гарцони као једне од највећих уметница барока почело је прекретном изложбом италијанске мртве природе одржаном у Напуљу, Ротердаму и Цириху 1964. године. Од тада су научници реконструисали живот ове изузетне уметнице, чијим су се префињеним делима дивили на дворовима у Фиренци, Напуљу, Риму и Торину, као и у Француској.
Каријеру је започела стварајући дела са религијским, митолошким и алегоријским темама, али је постала посебно славна по својим деликатним ботаничким мртвим природама изведеним у темпери и акварелу. Често је комбиновала предмете на инвентивне начине − спајајући ботаничке примерке са азијским порцеланом, егзотичним шкољкама или ретким воћем − стварајући композиције које су истовремено научне и поетичне. Последњих година, истраживачи њен рад тумаче и кроз призму протофеминистичких идеја и суптилних референци на женско тело.
Рођена у скромној венецијанској породици која је привремено живела у Асколи Пичену, Гарцонијева је водила необично независан живот, путујући између уметничких центара пре него што се трајно настанила у Риму 1651. године. Дубоко повезана са Академијом Светог Луке (Accademia di San Luca), на крају је своје имање завештала овој институцији, која јој је одала почаст комеморативним спомеником и портретом у цркви Светих Луке и Мартине. У своје време позната као „чедна Ђована” због завета девичанства, задржала је и личну независност и професионални успех.
П.С. Погледајте наш сет од 50 разгледница Животиње у којем се налазе и други радови Гарцонијеве!
П.П.С. Откријте још детаља о невероватној уметности Ђоване Гарцони!
Драги DailyArt корисници, тражимо волонтере који би желели да нам помогну да преводимо наше текстове на различите језике. Ако желите да се прикључите нашем интернационалном тиму и стекнете непроцењиво искуство, попуните овај формулар!