Carleton Watkins
Почев од 1850-их година, фотографи су пронашли начин да постигну јасноћу дагеротипија без губљења могућности умножавања негатив-позтиив процес Вилијама Хенрија Фокса Талбота: заменили су папирни негатив стаклом, премазаним танким слојем мокрог фотоосетљивог колодијума (стрељачког памука раствореног у етру).
Карлтон Воткинс био је један од највећих мајстора ове технике, познат по својим великим пејзажним фотографијама америчког Запада. За радове попут ових са погледима дуж реке Колумбије у Орегону, физички захтеви овог процеса били су изузетно велики. Пошто практични начини за увећавање тада још увек нису били доступни, његови стаклени негативи морали су да буду онолико велики колико је желео да буду коначни отисци, а његова камера довољно велика да их прихвати. Стакло је такође морало бити премазано, изложено светлости и развидено док је колодијум био лепљив, што га је приморавало да са собом носи путујућу мрачну комору док је истраживао нетакнути терен америчког Запада.
П.С. Ево 10 пејзажа који одузимају дах и који су достојни разгледнице!