Mary Cassatt
Млада жена седи сама у својој позоришној ложи, скренутог погледа, као да јој је нешто што се налази ван оквира слике привукло пажњу. Иза ње, огледало расипа одблеске позлаћених балкона и светлости лустера дуж задњег дела њене хаљине. Ако боље погледате, приметићете контраст: њено лице и накит приказани су са правим степеном прецизности, док се гомила око ње раствара у опуштеним, блескастим потезима пастела и гваша. То је уобичајена ноћ у Париској опери виђена очима Мери Касат.
Касатова је стигла у Париз 1866. године и убрзо се зближила са Едгаром Дегаом, који ју је позвао да излаже заједно са импресионистима. Пристала је без оклевања. Ослобођена очекивања жирија званичног Салона, касније се сећала како је коначно је осетила да може истински да живи као уметница.
Позориште је постало једна од њених омиљених тема. Док је Дега сликао извођаче, а Реноар парове у њиховим седиштима у ложи, Касатова је скренула пажњу на жене у публици, приказујући их онако како би их друга жена заиста видела − ухваћене усред мисли, на тренутак рањиве, а не прилагођене погледима било кога ко их посматра.
П.С. Уживате ли у читању прича о уметности? Претплатите се на билтен DailyArt магазина и добијајте их директно у своје сандуче!