Henri Rousseau
Пер Жуније је продавао поврће које је сваког јутра набављао од повртара из Бањоа или Веријер-ле-Бисона. Био је Русоов дугогодишњи пријатељ, а његова супруга је кувала за сликара. Будући да му је Русо дуговао новац, а господин Жуније је управо купио коња којим се веома поносио, договорено је да му Русо наслика слику.
Русо је радио према фотографији. Ипак, унео је значајне измене, откривајући тако природу свог начина рада. Уклонио је дрво са булевара и, што је још важније, поиграо се величином и положајем три пса. Они преузимају формалну, композициону улогу. Велики црни пас даје дубину приказу кола. Познато је да је, када му је немачки социолог Макс Вебер указао на то да је црни пас превелик у односу на размеру целе слике, уметник одговорио да то захтева његово платно. С друге стране, минијатурни пас који каса испред кола доприноси монументалности кобиле. Она необично стоји на врховима копита, а тај ефекат је додатно наглашен сенкама које падају на тло. Чини се да та кобила, која као да плеше, лебди у простору. Русо је волео такву врсту парадокса, због којег одређене фигуре лебде у чисто сликарском простору.
Ова слика се налази у нашем недељном стоном календару, за који се надам да вам је већ познат. :)
П.С. Зар ово дело није фасцинантно? Погледајте 10 невероватних слика Анрија Русоа!