Јуче је била годишњица примирја којим је окончан Први светски рат 1918. године — дан сећања широм већег дела света и прикладан тренутак да погледамо ову слику.
Оптимистичан назив налази се у оштром контрасту са приказом Пола Неша који осликава пејзаж разорен током Првог светског рата, испуњен кратерима од граната, гомилама земље и деблима дрвећа без лишћа. Као Нешово прво веће сликарско дело и његов најпознатији рад, ово остварење је описано као једна од најбољих британских слика 20. века и поређено је са Пикасовом Герником. Делo је било међу првим уљаним сликама које је Неш створио. Засновано је на његовом цртежу тушем и пером из 1918. године Излазак сунца, шума Инвернес (Sunrise, Inverness Copse), који приказује остатке мале групе дрвећа у шуми Инвернес, близу Ипра у Белгији.
Неш се пријавио у војску убрзо након избијања Првог светског рата као члан Уметничких пукова (Artists' Rifles). Прекомандован је у Хемпширски пук и послат на фронт код Ипра. Неговао је дубоку и страствену приврженост природном свету и са ужасом је посматрао разарања која му је рат нанео. Година 1917. донела му је повратак у Енглеску након што је сломио неколико ребара падом у ров. Убрзо потом уследила је Битка код Пашендејла, у којој је 200.000 британских војника погинуло или је рањено. Неш је лобирао код Министарства спољних послова да му се дозволи повратак на фронт као званичном ратном уметнику. Својој супрузи Маргарет написао је: „Ја више нисам уметник... Ја сам гласник који ће од бораца донети поруку онима који желе да рат траје вечно...”
П.С. Неш није био једини уметник који је лично искусио Први светски рат. Упознајте пет уметника који су служили као војници током овог рата.