Raphael Santi
Са данашњом сликом настављамо наш специјални месец посвећен колекцији Музеја уметности у Бечу. Уживајте!
Године 1504. млади Рафаело долази из Перуђе у Фиренцу, где су у то време Леонардо да Винчи и Микеланђело били доминантне фигуре у свету уметности. Под утицајем Леонардових композиција, придошлица је насликао серију слика које приказују Богородицу. Приказивање Богородице је променило своју првобитну улогу, нарочито у Фиренци: она више не представља чисто религозни мотив коришћен у практичне сврхе, већ првенствено изузетан израз уметничког достигнућа. Рафаело је поклонио Госпу од чешљугара свом фирентинском покровитељу по имену Тадео Тади; 1662. слика је припала надвојводи Фердинанду Карлу Тиролском.
У складу са сијенским типом Понизне Богородице (Madonna Humilitatis), Девица Марија седи на узвишењу на земљи. Придржавајући бебу Исуса са обе руке, она гледа у малог Јована Крститеља. Сусрет ова два детета помиње се у тосканској религиозној књижевности почевши од 13. века. Крст је истовремено играчка, облежје Јована Крститеља и симбол Исусовог страдања.
Ово такође важи и за истакнути мак, који се налази на десној страни слике. На овој слици, која је настала на почетку целокупне серије посвећене Богородици, Рафаело се одлучио за стриктно геометријску структуру: група је смештена у једнокраки троугао. Унутар наизглед круте структуре, одиграва се жива сцена. Паралелни и супротни покрети и погледи се стапају са пејзажом у позадини како би створили композицију која је у складу са захтевима високе ренесансе, ради постизања савршене равнотеже и хармоније.