Наткривено шеталиште баште Роденовог музеја

Феликс Валотон је један од мојих омиљених уметника, можда јер његов опус не може да се припише ниједном уметничком покрету који је био актуелан у његово време. Можете често да прочитате да је био повезан са набистима (Les Nabis), али када бисте више истраживали његову уметност, брзо бисте схватили да постоји само један покрет са којим се Валотон доводи у везу—његов лични. 

Слика коју вам данас представљамо је створена када је Валотон имао 58 година (две године након ће умрети од рака). Током овог периода, након Првог светског рата, Валотон се посебно концентрисао на екстравагантне еротске актове, мртве природе и „идеалне пејзаже” (пејзаже стваране у студију помоћу памћења и маште). Имао је константне проблеме са здрављем па је са женом проводио зиму у Кању на мору у Прованси, где су купили малу кућу, а у Онфлеру у Нормандији су имали летњиковац. Ова поетична и врло импресионистичка слика може да се протумачи као омаж годинама које је провео у Паризу.