Joseph Ducreux
Недавно је Национални музеј у Стокхолму набавио два физиономска аутопортрета француског уметника Жозефа Дукроа, једног од најистакнутијих уметника на двору Луја XVI. Дукроови портрети показују снажне утицаје натурализма и карактерише их уметникова способност да ухвати одређени израз лица или емоционално стање.
Због ове блискости са краљевском породицом, а посебно са краљицом Маријом Антоанетом, Дукро се 1789. године нашао у опасној ситуацији у годинама непосредно након почетка Француске револуције. Стога се настанио у Лондону на једно време негде око 1791. године. Постоји мало чињеница о Дукроовим активностима током овог кратког периода, али знамо да је излагао портрете и аутопортрете у Краљевској академији уметности, укључујући два која су се звала Изненађење помешано са Ужасом и (једноставније) Изненађење. Највероватније је један од портрета које је Национални музеј сада набавио био каснија верзија првог од ова два дела која су била изложена у Лондону. Израз лица уметника прожет је преувеличаним изненађењем помешаним са ужасом, што се види у његовим великим очима, разјапљеним устима и драматично испруженој десној руци. Нема сумње да су ови радови аутопортрети, али њихови наслови, који описују емоције, показују да су такође имали за циљ да се фокусирају на физиономију као феномен по себи.
Дукроово интересовање за физиономију одражава његово време и може генерално бити индикативно за омиљену научну тему просветитељства. Комбиновањем изричито физиономске перспективе са аутопортретом, ово дело се може сматрати постављањем темеља за нове правце у портретисању. Дукро је покушао да у себи ухвати исте изразе лица које свакодневно можемо видети на људима уопште. Можда уопште није изненађујуће што је један од Дукроових аутопортрета ове врсте сада постао популаран онлајн мем, који показује безвременску разиграност и жељу овог уметника за експериментисањем.
P.S. А овде ћете пронаћи девет разлога за осмех са Франсом Халсом! :-)