Gustav Klimt
На површини језера одјекује природа у својој непрестаној транформацији. Нежни и дирнути благим поветарцем, одрази дрвећа и неба постају нејасни, да би се поново учврстили на неко друго место. Зрачак светлости на ливадској стази у горњем десном углу чини се као једини доказ опипљиве стварности. Климтова путовања у Салцкамергут и регију Салзбурга на крају 1890-их су обележила почетак интезивног поновног откривања пејзажног жанра. Његове раније слике језера и мочвара имају атмосферску природу која позива посматрача да размишља, слично његовим „сликовитим фотографијама” тог времена. За разлику од многих сликара касног 19. века, Климт је могао да превазиђе самовољу импресионистичких пејзажа. Развио је нове принципе композиције, док је сачувао импресионостичку привлачност.
Представљамо ово прелепо, али неочекивано дело Климта (помало подсећа на Монеа, зар не?) захваљујући Музеју Леополд.
П.С. Истражите овде непознати свет Климтових пејзажа. <3