Caspar David Friedrich
Сачуване су три уљане студије о облачном вечерњем небу од Фридриха, све три датиране од септембра до октобра 1824. Подстицај за ова дела је вероватно дао његов норвешки колега и пријатељ, Јохан Кристијан Дал, који је од 1823. делио кућу са Фридрихом. У контрасту са Даловим студијама, у којима су облаци представљени као компактна тела, Фридрих се бавио нематеријалним оптичким феноменом. На овој слици је употребио скалу наранџастих, љубичастих и плавих нијанси да аранжира деликатан, неухватљив тон боје који се простире преко изузетно ниског хоризонта. Његова жена Каролина је једном изјавила да је приметила: „На дан када слика ваздух, не сме се разговарати са њим!”
У Новалисовом недовршеном роману, Хајнрих вон Офтердинген, постхумно објвљеном 1802, налази се следећа химна облацима: „...и док је њихов спољашњи облик симпатичан и весео као жеља која израња из дубине срца, њихов сјај – та чудна светлост са којом обогаћују земљу – је као предзнак нечувене, неизрециве славе.”
Ова слика, оригинално из колекције Белведере, је укључена у изложбу Бетовенови покрети, до 24. јануара 2021. у Музеју историје уметности, у Бечу. Изложба окупља невероватна дела уметности и још много тога, а све је доведено у дијалог са музиком и личношћу Бетовена.
П.С. Овде можете пронаћи 10 најпознатијих дела од Каспера Давида Фридриха, а овде се налазе 9 чињеница о њему за које би требало да знате!