Ђиордано је био невероватно активан слиакр, плодан до краја свог живота, и тренутно је заслужан за око 2.000 слика. Радио је успешно у Напуљу, Риму, Фиренци и Венецији, пре него што је провео деценију у Шпанији. Током тих десет година (1692 до 1702), Ђиордано је извршио велике украсне поруџбине у Мадриду, Толеду и Ескоријалу. Имао је невероватну способност да имитира рад осталих уметника; на пример, овде видимо колико га је инспирисао шпанскo-напуљски дворски слиакр, Ђусепе де Рибера.
Када су неки анђели устали против Бога, Архангел Михаило их је бацио у бездан пакла. Изобличена лица поражених анђела (који су сада постали ђаволи), који вапе у очају, приказује груби реализам слика Ђузепеја де Рибере. Ђиорданова палета је, заузврат, била под утицајем венецијанског сликарства, и то се може видети у суптилном колириту Светог Михаила. Није познато за коју цркву је првобитно било намењено олтарско дело. Крајем 18. века, узета је из бечке Миноритске цркве у царску галерују слика.
Данашње спектакуларно дело (невероватно је када се види уживо!) представљамо захваљујући нашем вољеном Музеј историје уметности (KHM) у Бечу. <3
П.С. Посетила сам музеј прошлог лета; овде можете прочитати више о мом и искуству других аутора DailyArt Магазина о обиласку музеја током пандемије.