Caravaggio
Данашњи апсолутни класик представљамо захваљујући Пинакотеци Амброзијани у Милану. <3
Ово је вероватно најпознатија слика у колекцији кардинала Федерика и која је формирала оригинално језгро Пинакотеке Амброзијане. С правом се сматра својеврсним прототипом жанра који је постао познат као мртва природа. Представља плетену корпу натоварену воћем и лишћем, изведену са великим реализмом и пажњом на детаље, формирајући оштар контраст са неутралном и апстрактном подлогом на слици и линија боје на којој лежи корпа, са које се пројектира. Каравађо је насликао ово дело у Риму, поново користећи платно које је садржало трагове раније студије гротеске, вероватно и аутограм, у периоду који историчари уметности стављају између задњих година Ћинкуенцента (након 1597) и ране године наредног века.
Фредерико Боромео ју је набавио током свог боравка у Риму, вероватно захваљујући добрим услугама од кардинала Франческа Марије дел Монтеа или од кардинала Бенедета Ђустинијанија, оба покровитеља великог ломбардског сликара. Оснивач Амброзијане спомиње ову невероватну слику много пута у својим списима: он је експлицитно упоређује са радовима од фламанских сликара (посебно Јана Бруегејла), како по теми која предстваља природне теме, тако и по пажљивој пажњи према детаљима. Написао је да је узалуд тражио дело које би могло да се упореди са њим, јер „по својој неупоредивој лепоти и изврсности, остаје без премца”, израз који јасно изражава уникатност овог аутентичног ремек-дела. Тумачио се на многе начине, неки од њих сугеришу религиозно значење. Екстреман реализам са којим је свеже воће постављено поред црвљивог воћа и листови који се постепено смежурају и вену, дају опипљиву форму неумољивом протоку времена.
Ово ремек-дело је главно на једној од недеља на нашем DailyArt стоном календару. Погледајте га овде! : )
П.С. Да ли знате како је Каравађио умро? Одговор није лак! Погледајте га овде!